Удружење Пермакултура Србије постоји од 2014. године и тренутно броји око 30 чланова. Њихови циљеви су бројни, везују се уз појам екологије у ширем смислу, а примењују се у разнородним делатностима попут пољопривреде, архитектуре, дизајна, енергетике, банкарског система итд. Но, без обзира на то знате ли већ нешто о пермакултури или не, овде ћете се упознати са удружењем које своја знања примењује у пракси. Одговоре на неколико актуелних питања дали су нам садашњи председник удружења, Радован Божовић и претходни председник, Звонко Оршолић.


Ко чини ваше удружење?

Група заљубљеника у пермакултуру и начин живота који је усклађен са природом. Чланови долазе из разних сфера живота и може се рећи да негујемо велику разноликост међу члановима.


















Пермакултура важи за прилично широк појам, која је Ваша дефиниција?

Свакако постоји више дефиниција пермакултуре. Једна која се нама посебно свиђа је да је пермакултура револуција прерушена у баштованство.



Какво је, по Вашем мишљењу, стање у Србији, са становишта пермакултуре?

Пермакултура је у Србији релативно нов концепт, мали је број људи који се дуже време интересују за пермакултуру или су активни на том пољу. И поред тога у последњих неколико година број људи који су активни у пермакултури и сродним пројектима расте. Тренутно се у Србији дешава неколико веома озбиљних пројеката за које се искрено надамо да ће заживети у скорој будућности, и једног дана служити као модел свима који желе да се баве пермакултуром.




Које су, по Вама, највеће добробити бављења пермакултуром?

Пермакултура је свеобухватна концепција која се бави свим људским потребама почев од хране и становања, па све до друштвених односа и потреба. Пре свега пермакултура је начин размишљања, начин како да приступимо проблемима, да сагледамо целокупну слику.

Један од основних принципа пермакултуре јесте брига за људе, самим тим и будуће генерације, али на такав начин да не угрозимо средину у којој живимо.




Који су критеријуми да се постане активан члан вашег удружења?

Чланство у удружењу је добровољно. Свако ко има жељу да се учлани у удружење може то и да учини. Једини услов је да прихвата статут удружења и да има искрену жељу да сазна нешто више о пермакултури.




Један од пројеката којима се бавите јесте изградња еко-села. Можете ли рећи нешто више о томе?

Еко село можемо дефинисати као људску насеобину која је свесно дизајнирана тако да задовољи људске потребе на начин који је усклађен са средином у којој се налази. Тренутно у Србији постоји неколико пројеката који су у фази развоја. Више о екоселима у Србији неком другом приликом када будемо имали потпуно обликоване насеобине.



Са којим удружењима сарађујете?

Ово је година у којој ће се пермакултурне организације у Европи и свету много ближе повезати. На Интернационалној пермакултурној конвергенцији у Лондону у септембру 2015. очекује се оснивање Европске Пермакултурне Мреже на принципима у чијем дефинисању активно учествујемо. У овом процесу сарадјујемо са представницима пермакултурних асоцијација Велике Британије, Немачке, Румуније, Хрватске, Аустрије, Италије, Шпаније, Чешке и свих других европских земаља.



Регионално, најактивнију сарадњу имамо са постојећим формално регистрованим пермакултурним асоцијацима Хрватске и Словеније, са којима смо и заједно конкурисали за средства у регионалним пројектима. Поред овога сарађујемо са пермакултурашима и пермакултурним организацијама из свих бивших југословенских република, а имамо контакте и са пермакултурашима из Мађарске, Бугарске и Румуније. Добри примери за сарадњу са организацијама из региона су Зелена Мрежа Активистичких Група (ЗМАГ) из Хрватске и Зелена Арка из Македоније. Имамо и значајну улогу у покретању СЕЕПН – Пермакултурне мреже земаља југоисточне Евопе.

Што се тиче Србије велики број људи који су прошли кроз ПДЦ су чланови Удружења или сарађују са Удружењем. Ту се трудимо да обављамо функцију комуникационог чвора за пермакултураше из Србије и њихове организације. Пермакултурно удружење Благодат Србије из Смедерева је члан Удружења Пермакултура Србије, оснивачи Earthship Србије су почасни чланови Удружења, а са Центром за земљану архитектуру Earth & Crafts смо у сталном контакту. Трудимо се да успоставимо сарадњу и помогнемо свима у Србији који желе да се баве пермакултуром или да сазнају више о пермакултури.




Јасмина Славица

Текст преузет са http://master.rs/